Prva pomisao na ovu čudesnu zemlju asocira na žarka leta, nestvarne plaže, zadivljujuće boje morskih prostranstava, opojne mirise oleandera, lavande, ruzmarina, maslina, mirisa girosa, suvlakija i neodoljiv, omamljujući ukus uza u rana jutra u taverni na obali, uz lagane zvuke sirtakija. Za svakog ima parče mora, peska, neba, istorije i uživanja na mnogo načina. Uz malo mašte, eto čarolije. Bez obzira na asocijacije mora, sunca, leta, ova primorska zemlja je reljefno ipak planinska, jer je najveći deo zemlje pod planinama. Kičmeni stub zemlje su Pindske planine, koje se pružaju duž zapadnih obala Grčke i nastavljaju se na planine na Kritu i Peloponezu. Dva nacionalna parka Pindus – koje karakteriše gusta borova šuma, planinski vrhovi sa preko 2.000 m nadmorske visine, razbacani po stenovitim grebenima i planinskim jezerima na najneobičnijim mestima, i Vikos-Aos, u čijem središtu su impozantni istoimeni kanjoni Vikos i Aos, kao i mistična planina Timfi, koja se nalazi između ova dva kanjona. Planina je fascinantna po prelepim selima poput Zagorija, Papinga, Monodendrija i Metsova. Rodopi, kao deo najstarijeg planinskog masiva na Balkanu, manjim delom ukrašavaju i ovu predivnu zemlju. Ljubitelji pohoda na misteriozne planinske vrhove i zaljubljenici netaknutih prirodnih lepota i zaboravljenih staza, ubediće vas da je Grčka zemlja prašuma, čudesnih kanjona, uvala, klisura, pećina, neistraženih i mističnih mesta… STAZAMA BOGOVA Uz opis ove zemlje najčešće ide epitet, prefiks naj-; najčudesnija, najmagičnija, najčarobnija, što nije ništa neobično s obzirom da su bogovi, stvarajući svet, baš ovaj deo planete Zemlje izabrali za svoje obitavanje, pa je Grčka najbožanstvenija država. Stvarali su je bogovi, priroda i ljudi. Njome su, po predanju, upravljala mitološka bića, a svoje zlatne dvorce gradili na vrhovima planine, koji se kupaju u oblacima i dodiruju nebo. Takav je božanski Olimp, dom Zevsa, Here, Apolona, Atene, Posejdona… Mističan, neukrotiv, čudesan, sa božanskim čudima poput nesavladivih litica neobičnih kanjona, brzim rečicama, jezerima na najneobičnijim mestima, okamenjenim selima duboko u brdima. Po predanju, Aleksandar Makedonski je prinosio žrtve bogovima Olimpa, krećući u osvajanje sveta. Olimp, ta čudesna planina neistražene lepote, raj je za zaljubljenike u mistično, neistraženo i neobično, nezaobilazna destinacija turista, naročito avanturista. Sa Olimpa je Zevs, „Bog bogova“, bacao vatru i gromove, a rođen je na prelepom ostrvu Kritu, daleko u brdima u skrivenoj pećini Dikti. Na Kritu su nezaobilazna arheološka nalazišta svetskog značaja – Palata u Knososu, sedište vrhovnog sveštenika Minosa, gde je cvetala minojska kultura i minojska civilizacija, sa čuvenim lavirintom i legendama o Minotauru, Tezeju i Arijadni… Visoravan Lesoto sa vetrenjačama, razbacanim selima sa crkvicama i lokalnim kafanicama, u kojima ćete slušati priče o pravljenju najboljeg i najprirodnijeg maslinovog ulja na svetu, najboljeg meda, najboljeg vina, a tek sira, pa jagnjetine koja se sprema u posudama napravljenim od kritske gline na prastari tradicionalni način. Legende su svuda oko vas u šta će vas neprestano ubeđivati ljubazni domaćini. Posebnu draž ovoj čudesnoj zemlji daju Sveta Gora – jedna od najznačajnijih istorijskih oblasti na svetu. Nalazi se na Atosu, koji zajedno sa Sitonijom u sredini i Kasandrom na početku, čini poluostrvo Halkidiki. Sveta Gora je najvrednija skupina pravoslavnih manastira, koji zajedno čine monašku republiku, među kojima je značajan manastir Hilandar, najveća srpska svetinja, koju je osnovao grčki monah Georgije Hilandario, a obnovili su ga Sveti Simeon i njegov sin Sveti Sava. Hilandar je najznačajnije središte srpske kulture i duhovnosti i pod zaštitom je UNESCO-a. Ako su Olimp stvarali bogovi, Meteore su stvarili i bogovi, i ljudi, i priroda! Geološko čudo, lebdeće kamenje i neobična čežnja isposnika da se približe bogu – najpre duhovno a onda i fizički koliko je to moguće i nestvarno! Svakako, kada govorimo o ovoj fantastičnoj zemlji, moramo spomenuti i prekrasni Peloponez – zemlju Homera i Odiseja, bogatu spomenicima i arheološkim otkrićima, drevnu Olimpiju, Epidaurus, Mikenu, Spartu… Jedinstvena naselja, vizantijske crkve i neverovatne tvrđave, prirodne lepote – jezera, planine, reke i klisure. Patra, Korint, Nafplio – prva prestonica moderne Grčke i njen najlepši grad. Grčka je jedna od najrazuđenijih zemalja, karakteristična po predivnim ostrvima, poluostrvima, zalivima, uvalama. Teško je reći koja su najlepša, da li jonska – Krf, Lefkada, Itaka, Kefalonija, Zakintos sa čarobnim plažama, Kikladi – Santorini, Mikonos, Ios i Milos, Dodekanezi – Kos, Rodos, Karpatos, ili Egejska – Skijatos, Skopelos, Tasos… Svako od njih je bajkovito na svoj način sa specifičnom prirodom, kulturom, istorijom, mitologijom. Samo jedno im je zajedničko – dobra hrana i ljubazni domaćini. Ova čudesna zemlja je nesvakidašnja i po svojoj mitologiji, kulturi i religiji – motiv jedinstven u svetu, značajniji od mora, sunca, pešćanih plaža. Stvarali su je ljudi da bi umilostivili bogove i opravdali svoje postojanje. Tako su na tlu Grčke nastale mnoge civilizacije: Minojska – po legendarnom kralju Minoju, Kikladsaka, Mikenska – po gradu Mikeni, Trojanska u regionu Troje, a antička Grčka se smatra kolevkom zapadne civilizacije, koja je uticala na zapadni svet. Stari Grci se smatraju zaslužnim za otkrića u poljima filozofije, matematike, astronomije, arhitekture, književnosti, a naročito demokratije i slobode govora. Helenska Republika – asocijacija za nezamislivo mnogo toga, zavisno od mesta na koje ste se uputili, vaše mašte i čežnje za neponovljivim doživljajem.
Helenska Republika – Republika Grčka, najveća zemlja na Balkanu, ugnezdila se na krajnjem jugoistoku Evrope, na jugu Balkanskog poluostrva, na raskršću između Evrope, Bliskog istoka i severne Afrike. Egejsko more na istoku, Jonsko na zapadu i Sredozemno na jugu, zapljuskuju njene razuđene obale i mnogobrojna ostrva. Jedna je od najstarijih civilizacija na svetu, sa neobično bogatom istorijom jer je bila pogodno mesto za razvoj mnogih kultura koje su obeležile stadijume njenog razvoja i postojanja.