Regija Svetog Đorđa oko Stavrosa i Asprovalte od davnina je obavijena velom legendi koje se prenose šapatom među ribarima i starim stanovnicima sela. Kažu da je Sveti Đorđe jednom davno sišao s planinskih visova da bi zaštitio ovaj obalni kraj od morskih čudovišta koja su izranjala iz dubina Strimonijskog zaliva. Tragovi njegovog koplja, veruje se, i danas se mogu videti u oštrim usecima stena iznad Stavrosa. Kada vetar dune sa planine Holomontas, meštani kažu da se može čuti daleki odjek konjskih kopita svetitelja koji i dalje kruži nad morem.

Asprovalta je, prema predanju, dobila svoje srebrnaste plaže od blagoslova koji je Sveti Đorđe dao moru nakon jedne velike bitke, zbog čega voda ovde blista neobičnom, gotovo čarobnom svetlošću. U nekim noćima, posebno oko velikih praznika, ribari tvrde da vide svetlosti koje plešu nad talasima — znak da svetitelj bdije nad putnicima i pomorcima. Stariji ljudi kažu da niko ko nosi njegov znak nikada nije izgubljen na ovim obalama.

I danas, dok sunce zalazi iza šumovitih brda, regija Svetog Đorđa odiše osećajem da je na granici stvarnog i mitskog sveta. More šumi kao da priča stare priče, a miris borova i tamjana vraća putnika u vreme kada su se legenda i stvarnost stapale u jedno.